KRIZA I KRIZNE INTERVENCIJE
Kriza kao psihološki fenomen, kao i načini konstruktivnog prevazilaženja kriznih sitacija.
Pojam kriza dolazi od grčkereči krisis i vezuje se za neka izuzetno nepovoljna stanja koja proizvode loše i opasne situacije kako po jedinku, tako i po veći broj ljudi.
Osnovne karakteristike krize su: iznenadno i neočekivano javljanje, snažan doživljaj gubitka kontrole, narušena ravnoteža, ranjivost i brojne promene na misaonom, emocionalnom, telesnom i ponašajnom planu, preplavljenost osećanjima bespomoćnosti i snažne ranjivosti. Ove manifestacije predstavljaju normalne, prirodne reakcije na nenormalne okolnosti.
Kriza se najbolje može razumeti kao privremeno, prolazno stanje koje ponekad može biti i sa vrlo teškim psihičkim manifestacijama, gde je uobičajeno funkcionisanje osobe narušeno, a koje može zadesiti svakog pojedinca. Na osnovu obeležja krize, možemo zaključiti da je reč o subjektivno teško podnošljivom stanju. Stoga smatramo da kriza ne sme trajati predugo, već se mora razrešiti u okviru određenog vremena. Najbolje je da taj period traje četiri do šest nedelja.
Za razliku od stresa i traume koji se mogu smatrati uzrocima, okidačima tj ancetedentima krize, ne znači da će svaki stresor ili traumatski događaj izazvati krizu. Pored postojanja kritičnog događaja, da bismo govorili o krizi, neophodna su još dva dodatna uslova: subjektivna procena događaja kao uzroka intenzivne uznemirenosti i pometnje i nesposobnosti osobe da to razreši uobičajenim mehanizmima prevladavanja.
Krizne intervencije
Krizne intervencije, nisu psihoterapija, mada ne isključuju neke elemente psihoterapijskog rada. Radi se o preventivnom postupku koji podrazumeva ublažavanje i razrešavanja nekog trenutnog stanja, a svakako neprodubljivanje problema, tj. razvoja psihosocijalne patologije.
Ponekad se krizne intervencije nazivaju psihološka prva pomoć, slično medicinskoj hitnoj pomoći i ona ima za cilj da spreči dalje komplikacije.
Kriznu intervenciju možemo sprovoditi individualno, u porodici, u manjoj ili većoj grupi, a nekad i u zajednici u celini. Često je sprovodimo i na više nivoa istovremeno.
Kada govorimo o individualnom radu sa osobom koja je u krizi, naš zadatak je da najpre ublažimo simptome i uspostavimo kontrolu i stabilizaciju stanja. Uvek smo usmereni na razrešenje trenutne situacije i pružanje podrške osobi da se što pre vrati svom uobičajenom funkcionisanju.
Pre same intervencije, važno je izvršiti i dobru procenu stanja krize, tj. razumeti sve njene manifestacije. Procena se mora obaviti brzo i u okviru nje treba najpre utvrditi dogadjaj koji je izazvao krizu (okidač, kritični incident), kao i kako se kriza manifestuje na kognitivnom, emocionalnom, telesnom i ponašajnom planu.
Uspostavljanje psihološkog kontakta, ispitivanje različitih dimenzija problema i mogućih rešenja, podrška preduzimanju konkretnih radnji u cilju prevazilaženja krize i praćenje napretka -jesu osnovne komponente intervencija u krizi u individualnom radu.
Osnovne etape u individualnim kriznim intervencijama
– Prepoznavanje i prihvatanje postojanja krize
– Definisanje krize “svojim rečima”
– Pokušaj razumevanja krize
– Postavljanje konkretnih i ostvarljivih ciljeva
– Pobrojavanje različitih rešenja krize
– Evaluacija različitih mogućnosti i odlučivanje za jednu od njih
– Primena odabrane mogućnosti
Krizneintervencije u grupnomradu/zajednici
Intervencije u krizi u zajednici odnose se na razgovore sa grupom ljudi koju je zadesio neki krizni dogadjaj kao i na individualne razgovore sa pojedincima kojima je potrebna dodatna podrška. Krizne intervencije u zajednici mogu da traju od jednog do sedam dana. Nakon sprovedene intervencije, potrebno je pratiti stanje osoba tj. zajednice koja je bila izložena kriznom dogadjaju.
Krugovi ugroženosti ili ranjvosti
Šematski predstavljeno u koncentričnim krugovima, krugovi bi izgledali tako da se u centru, u prvom krugu, nalaze direktne žrtve kriznog događaja, u drugom krugu bi bile porodice direktnih žrtava i očevici, u trećem: rodbina, prijatelji, saradnici sa posla, spasilačke službe i u četvrtom: poznanici, pomagači, svi koji su posredno saznali za događaj, skupine sličnih ljudi i sama lokalna zajednica.
Kada sprovodimo kriznu intervenciju u zajednici, pored potrebnih znanja, važno je da posedujemo razvijene komunikacijske veštine, veštine grupnog rada, razumevanje procesa tugovanja i reakcija na gubitak.
Terapeuti koji sprovode krizne intervencije u zajednici, neophodno je da budemo topli, empatični, zainteresovani, nevrednujućii, izvan svega, tolerantni kada se susretnemo sa besom, agresivnošću, očajem, bespomoćnošću…
Našapodrška mora bitisveprisutna.
Milka Krstić, licencirani psiholog za krizne situacije
