Šta je to lepota i kako se poima? Na osnovu čega ono lepo od strane subjekta biva doživljeno i procenjeno kao lepo? U pitanju je estetičko suđenje u svojoj najranijoj mogućoj formi, estetičko iskustvo ili bolje rečeno smisao bazičnog iskustva estetičnog subjekta.
Jer sa lepotom u životu nije lako, zbog nje se luduje i strada. Ona je u ljudskom svetu temelj žudnje, cilj spasenja i razlog propasti. U samoj svojoj biti ona ima nešto konfliktno, nešto subverzivno, mutnu potrebu da napravi ontološki disbalans. Tragična dimenzija estetičkog iskustva u bazičnoj formi ispunjava biće untrašnjim nemirom. Suština estičkog konflikta je u dramatičnom sučeljavanju vidljivog i nevidljivog, spoljnjeg koje je izvesno i unutrašnjeg neizvesnog fantazmatski konstruisanog. Jedno je dostupno do drugog se mora dopreti.
Lepota je ranjiva, istovremeno i opasna. Svest o prisustvu lepog bića istovremeno u sebe uključuje i senku iskustva persekutivnog prisustva realno odsutnog objekta jednu gotovo mističnu fascinaciju njime. Lepota hvata biće u raskoraku između između visoko idealizovanog i krajnje persekutivnog. Ona ugrožava i okrepljuje. U tome je srž estetičkog konflikta, iskustvo koje treba moći podneti. Živeti sa lepotom i uprkos lepoti. Lepota je poput istine jedno od najvećih ali i najtragičnijih čovekovih iskušenja, nešto bez čega se ne može.
Sposobnost subjekta za kreativno delanje i komunikaciju sa kreativnošću drugog predstavlja važnu odrednicu mentalnog zdravlja. Kreativnost dolazi iz dubljih slojeva bića, iz nesvesnog. Ona kao i otvorenost za iskustvo lepote podrazumeva tenziju između lica i naličja i mogićnost da se ona konstruktivno podnese. Dakle potrebno je i ono vidljivo i ono nevidljivo jer jedino tako možemo proizvesti tajnu kao istinsku misteriju lepote bića. Tajna života traži živog čoveka otvorenog i spremnog da podnese tragizam neizvesnosti iskustva lepote.
U nesvesnom je glavni pokretač individuacije. Tamo je život, snaga, vitalizam ali istovremeno i destrukcija, užas i stalni nespokoj. Postojanje estetičkog konflikta ukazuje na dubinske potencijale svakog mogućeg pa i sublimacije kao mehanizma reparacije. Tu spada i potraga, žudnja za lepotom kao i mogućnost autentičnog užitka u njoj. Jer jedno je subjekt, drugo je objekt, ono što se događa između njih je tajna života. U svakom slučaju neizvesnost.
Prof. dr Slobodan Ilić, psihijatar
