Bit morala sastoji se u univerzalnom važenju moralnog pravila i u pridržavanju univerzalne moralne norme u konkretnim životnim situacijama i individualnim postupcima.
DEKADA BIOMEDICINSKIH ISTRAŽIVANJA
Dekada koja je za nama donela je začudjujća saznanja iz oblasti neuronauka i džinovske korake na putu saznanja najvećih istina čovekovih o čoveku.
Otkrii smo skrivena pravila funkcionisanja mozga…
Istraživanja u toku dekade mozga su obuhvatila širok spektar integrativnih sistema od molekularnog do sistemskog funkcionisanja pri čemu je jasniji dizajn kao i skrivena pravila funkcionisanja mozga.
Medju najvažnijim saznanjima su:
• Povećano saznanje o ljudskom genomu
• Nanotehnologija
• Tkivni inžinjering
• Razvoj informatike uključujuči sakupljanje podataka i kompjutersku stimuaciju
• Reverzni inžinjering ljudskog mozga uz simuliranje funkcije korišćenjem kompjutera
Ova saznanja donela su veliko dobro, ogroman rizik, nejednakost u moći i autoritetu, velika prava i obaveze.
Etičke dileme su uvek večite izmedju šta bi trebalo uraditi, a šta ne uraditi. Postalo je jasno da ono što je tehnički izvodljivo nije uvek i etički dopušteno. Medicinska etika suočava se sa različitim kulturalnim i vrednosnim sistemima i to zahteva disciplinarno proširivanje okvira njenog delovanja.
Došlo je do novih nejednakosti
• U korišćenju zaštite izmedju različitih socijalnih grupa
• Intergeneracijska nejednakost u kontekstu starenja
• Internacionalna zdravstvena nejednakos
Etika, medicinska etika, bioetika i neuroetika – kakva je razlika?
Koje su to stare, a koje nove i aktuelne teme u bioetici?
Stare dileme
• eutanazija,
• klinička ispitivanja lekova na ljudima,
• protokoli organ transplantacije,
• definicija smrti I vegetativnog stanja,
• Odnos prema vulnerabilnim populacijama,
• Aids,
• genitalna mutilacija zena,
• Abortus,
• Odnos prema terminalnim bolesnicima
Nove dileme
• Genetika i genom,
• genetski inženjering,
• genska terapija,
• humano reproduktivno kloniranje,
• stem ćelije,
• transgene životinje i himere,
• nanotehnologija,
• konvergentne tehnologije,
• biogerontologija
• funkcionalni imaging i zloupotrebe,
• transhumanizam,
• Medikalizacija
U 21.veku partnerstvo izmedju bioetike i neuronauka rezultiralo je modernim poljem neuroetika koja ima za zadatak da unapredi etičke socijalne i legalne aspekte ovog odnosa, a pre svega kad se tiče predikcije isho da bolesti, privatnosti i zaštite identiteta.
Gde mi to idemo?
NEUROETIKA reflektuje ambivalenciju tipa ‘Jekyll-and-Hyde’ bitke izmedju tehnofilije i tehnofobije.
Nove neutotehnologije
1. Transkranijalna stimulacija mozga koja obuhvata niz neinvanzivnih intervencija, koristeći uređaje za primenu električnih polja ili elektromagnetnih impulsa do kože glave, utiče na neuronsku aktivnost mozga.
2. Duboka stimulacija mozga takođe koristi električnu struju za stimulaciju neuronskih aktivnosti, ali kroz upotrebu elektroda koje su ubačene direktno u mozga
3. Interfejs moždanog kompjutera koristi elektrode (bilo usađene u mozak ili postavljene na koži glave) da snimaju signele u mozgu koji su prevedeni u komande da radi na kompjuterski kontrolisanim uređajima.
4. Nervne terapije matičnim ćelijama, gde su matične ćelije ubačene u mozak, radi zamene ili stimulacije regeneracije izgubljenog ili oštećenog moždanog tkiva.
A u budućnosti…
Tehnološki sistem će napredovati u odnosu na organske sisteme.
Naše telo će biti produkt tehnologije..
Tako će se godinama postojeće dihotomije
• prirodno/neprirodno,
• organsko/neorgansko,
• svesno/nesvesno živo/neživo postati nebulozne.
U BUDUĆNOSTI
• Mogućnost humanog kloniranja.
• Pre-determinacija pola deteta i njegov genetički make-up.
• Farmakogenomiks sa direktno dizajniranim lekovima za genstki make-up individualnog pacijenta.
• Genetski vodjena terapija za prevenciju i tretman brojnih karcinoma, srčanih bolesti, AID-s …
• Sposobnost reprogramiranja ljudskog genoma u stvaranju bolesti.
• Oporavak neurona, kičmene moždine i drugih oštećenja tkiva
• Životinje koje se gaje kao zamena organa kod 50% ljudi koji umru pre nego dobiju organ od živog donora.
• “Pametni miš“ koji ukazuje na način eliminacije starosti kod ljudi
Imaćemo nove organe i nove gene.
Ućićemo u sasvim novo doba gde će se transformisati naš biološki dizajn i promeniti ljudska rasa.
Konvergentne tehnologije će stvoriti biohibride koji će zameniti ljudske celije i organe
Bioelektronski sistemi će oporavljati senzorijum, motorne i kognitivne funkcije.
Telo se neće gledadti kao celina, već kompozicija puno detalja i komponenti koje je moguće zameniti ako je to neophodno.
Telo se neće gleda kako je od boga dato već kao promenjivo I kontrolisano uz biotehnologiju
Nauka se kreće tako brzo da je etika korak iza, a pravne norme nastaju na terenu moralnih dilema.
BIOETIČARI insistiraju da je od najvećeg značaja da počnemo da uzimamo ova pitanja najozbiljnije. I to sada!
Prof. dr Miroslava Živković, neuropsihijatar
član uneskove komisije za etiku, pri SANU
