DELATNOSTI
Neurologija je nauka koja se bavi dijagnostikom i terapijom oboljenja centralnog i perifernog nervnog sistema.
NAJČEŠĆI NEUROLOŠKI SIMPTOMI
• Vrtoglavica, nesvestica, gubitak ravnoteže, nestabilnost pri hodu, osećaj propadanja, gubitak svesti
• Trnjenje lica i ekstremiteta
• Glavobolje, povraćanje
• Bolovi u ledjima, rukama ili nogama
• Prikočenost i bolovi u vratu uz bolove i trnjenje ruku
• Prikočenost u krsnom predelu uz bolove i trnjenje nogu
• Slabosti, paralize, gubitak mišićne mase
• Zmarci, peckanje, upala, bol
• Nevoljni pokreti, podrhtavanje, nespretnost
• Usporenost, izmene hoda i rukopisa
• Zaboravnost i izmene ponašanja
• Izmenjen vid (prolazno slepilo, zanemarivanje polovine vidnog polja, duple slike)
• Poremećaj govora i gutanja
• Padovi bez gubitka svesti
BOLESTI I SINDROMI
• Moždani udar i ostali neurovaskularni sindromi
• Glavobolje I ostala bolna stanja
• Vrtoglavice
• Neuropatije
• Bolesti motornog neurona
• Discus hernie i lumboishialgije
• Miopatije
• Epilepsije
• Demijelinizaciona oboljenja
• Parkinsonizam
• Poremecaji pamcenja I demence
• Poremecaji neuromišićne transmisije-mijastenija gravis
Šta je psihijatrija?
Psihijatrija je grana medicine koja se fokusira na dijagnozu, lečenje i prevenciju mentalnih, emocionalnih i poremećaja ponašanja.
Ko je psihijatar?
Psihijatar je lekar koji je specijalizovan za mentalno zdravlje. Psihijatri su kvalifikovani za procenu mentalnih i fizičkih aspekata psiholoških problema, njihovu dijagnozu i lečenje.
Zbog čega ljudi odlaze kod psihijatrijatra?
Ljudi traže psihijatrijsku pomoć iz mnogih razloga. Problemi mogu biti iznenadni, poput napada panike, zastrašujućih halucinacija, misli o samoubistvu ili utiska da čuju glasova“. Mogu biti prisutni i u dužem vremenskom periodu, poput osećanja tuge, beznađa ili teskobe koji se čini da nikad ne prolaze. U nekim slučajevima se radi o problemima u funkcionisanja, zbog čega se svakodnevni život doživljava turobno ili kao da je van kontrole.
Dijagnostikovanje pacijenata
Psihijatri su lekari, mogu da traže niz dijagnostičkih procedura i psiholoških testova koji, u kombinaciji obavljenih diskusija sa pacijentima, pomažu u stvaranju slike fizičkog i mentalnog stanja pacijenta. Njihovo obrazovanje i klinička obuka osposobljavaju ih za razumevanje složenog odnosa između psihičkih i drugih medicinskih bolesti, za procenu medicinskih i psiholoških podataka, postavljanje dijagnoze i rad sa pacijentima na izradi planova lečenja kao i davanje potrebne terapije.
Psihijatrijski lekovi
Većinu lekova psihijatri koriste približno na isti način na koji se lekovi koriste za lečenje npr. visokog krvnog pritiska ili dijabetesa. Nakon završenih temeljnih procena, psihijatri mogu da prepisuju lekove koji pomažu u lečenju mentalnih poremećaja.
Klase lekova
1) Antidepresivi – koriste se za lečenje depresije, paničnog poremećaja, PTSP-a, anksioznosti, opsesivno-kompulzivnog poremećaja, graničnog poremećaja ličnosti i poremećaja ishrane.
2) Antipsihotični lekovi – koriste se za lečenje psihotičnih simptoma (deluzije i halucinacije), šizofrenije, bipolarnog poremećaja.
3) Sedativi i anksiolitici – koriste se za lečenje anksioznosti i nesanice.
4) Hipnotici – koriste se za podsticanje i održavanje sna.
5) Stabilizatori raspoloženja – koriste se za lečenje bipolarnog poremećaja.
6) Stimulansi – koriste se za lečenje ADHD-a.
Psihijatri često prepisuju lekove u kombinaciji sa psihoterapijom.
Šta je psihoterapija?
Psihoterapija se ponekad naziva i terapija razgovorom. Može se koristiti za lečenje širokog spektra mentalnih poremećaja i emocionalnih poteškoća. Cilj psihoterapije je uklanjanje ili kontrola onesposobljavajućih ili uznemirujućih simptoma kako bi pacijent mogao bolje funkcionisati. U zavisnosti od obima problema, lečenje može trajati samo nekoliko sesija ili može trajati više sesija u dužem periodu. Psihoterapija se može raditi pojedinačno, u paru, sa porodicom ili u grupi.
Postoje mnogi oblici psihoterapije. Postoje psihoterapije koje pomažu pacijentima da promene ponašanje ili obrasce razmišljanja, psihoterapije koje pomažu pacijentima da istraže efekat prošlih veza i iskustava na sadašnje ponašanje i psihoterapije koje su prilagođene da pomognu u rešavanju drugih problema na specifične načine.
ŠTA JE SISTEMSKA PORODIČNA PSIHOTERAPIJA?
Porodična sistemska psihoterapija predstavlja savremeni model psihoterapije koji obuhvata
rad sa pojedincem, partnerima i porodicom. Ono što je razlikuje od ostalih psihoterapijskih
postupaka je sistemski pristup pojedincu i porodici, jer porodicu posmatra kao celinu, a ne
kao prost zbir njenih pojedinih članova. Ona sagledava pojedince i kao individue i kao delove
porodičnog sistema na koji utiču i koji na njih utiče.
Ima za cilj da se promene psihološki i psihijatrijski problemi u funskcionisanju porodice i
porodičnim odnosima, jer se polazi od činjenice da promena jednog člana porodice utiče i na
ostale članove, što za posledicu ima i promene u celom porodičnom sistemu.
Tako pristupajući, porodična terapija uzima u obzir i okruženje u kojem pojedinac i porodica
živi i to na nivou većih sistema kao što su šira porodica, društvena zajednica, kultura, nacija,
kao i na nivou subsistema kao što su roditeljski, partnerski, braća i sestre. Porodična terapija
ne smatra da je pojedinac problem ili da je problem u pojedincu, već u odnosima, relacijma i
interakcijama koje ostvaruje u porodici.
Ciljevi porodične psihoterapije su: obezbeđivanje psihološkog razvoja porodice i njenih
članova, otklanjanje psiho-socijalnih problema koji ometaju funkcionisanje porodice i
dovođenje porodice do nivoa funkcionisanja kojim će svi njeni članovi biti zadovoljni.
KOME JE NAMENJENA PORODIČNA PSIHOTERAPIJA?
Specifično viđenje problema, određuje da porodična psihoterapija nije namenjena za rad
isključivo sa porodicama. Terapiju ne određuje broj ljudi koji dolaze na tretman, već specifičnost problema, konteks, međusobni odnosi u samoj porodici, kao i u širem okruženju.
Porodični terapeuti rade sa porodicama, ali i sa parovima, organizacijama, pa i pojedincima sa
kojima se radi individualna porodična terapija.
Najbolji rezultati se postižu ukoliko svi članovi porodice učestvuju u terapiji, ali ukoliko je to
teško ostvarljivo, rad i sa nekim članovima ili samo jednim članom može dovesti do promene
u porodičnim odnosima u pravcu veće funkcionalnosti.
Sistemska porodična psihoterapija najbolje rezultate daje kada se pojave sledeći problem i
mentalni poremaćaji:
1)
– Problemi adaptacije porodice ili nekih njenih članova na novonastale okolnosti tzv. tranzicione tačke u razvoju porodice (ulazak u brak, rođenje deteta, polazak deteta u vrtić ili školu, adolescencija, razdvajanje dece i roditelja, starost roditelja i život bez dece u porodici)
– Bračni i porodični konflikti
– Separacija i razvod
– Roditeljstvo
– Posle-porođajne depresije
2)
– Sterilitet
– Socijalna adaptacija
– Gubitak i tugovanje
– Anksiozna i depresivna stanja
– Poremećaji ishrane (anoreksija, bulimija, gojaznost)
– Bolesti zavisnosti (alkoholizam, narkomanija, kockanje…)
– Traumatska iskustva i iskustva nasilja
– Emocionalni problemi dece i adolescenata
– Poremećaji ponašanja dece i adolescenata
– Individualni i profesionalni stress
Individualna porodična terapija savetuje se kod:
– Osoba koje žele porodičnu terapiju, a čiji partner ili porodica ne žele da dođu na terapiju.
– Osoba koje žele da bolje razumeju kako “naučeni” način funkcionisanja njihove primarne porodice utiču na funkcionisanje njihove nove porodice.
– Kod osoba koje žele da nauče kaka da funkcionišu na drugačiji način od njihovog poznatog porodičnog obrasca.
– Mladih osoba kod kojih postoje dileme u pogledu sopstvenog identiteta i budućnosti
KAKO SE SPROVODI SISTEMSKA PORODIČNA PSIHOTERAPIJA?
Kao i svaka psihoterapija, i porodična ima svoja pravila i tehnike. Kako polazi od činjenice da
problem nije u pojedincu, već u funkcionisanju porodice kao zasebne celine, porodični
terapeut, koristeći specijalizovane tehnike, kroz razgovor sa porodicom (koji traje između 1 i 1,5h) pruža mogućnost definisanja i razrešenja problema, eksploracije i nadogradnje odnosa,
održanja zajedništva, pospešivanja međusobnog razumevanja i saosećanja, kao i podržavanja i
poštovanja individualnih razlika. Na ovaj način, porodični terapeut, aktivno, ali sa neutralnim stavom, pruža pomoć i podršku za bolji i kvalitetniji život porodice.
Šta je kognitivno bihevioralna terapija?
Kognitivno bihejvioralna terapija koristi se za lečenje širokog spektra problema. Često je preferirani tip psihoterapije jer vam može brzo pomoći da se identifikujete i nosite sa određenim izazovima. Generalno je potrebno manje sesija u odnosu na druge vrste terapije i radi se strukturirano.
CBT je korisno sredstvo za rešavanje emocionalnih izazova. Na primer, može vam pomoći:
a) Upravljanje simptomima mentalnih bolesti
b) Sprečavanje relapsa simptoma mentalnih bolesti
c) Lečenje mentalnih bolesti kada lekovi nisu dobra ili dovoljna opcija
d) Učenje tehnika za suočavanje sa stresnim životnim situacijama
e) Učenja načina upravljanja emocijama
f) Rešavanje sukoba u vezama i učenje boljih načina komunikacije
g) Suočavanje se sa tugom ili gubitkom
h) Prevladavanje emocionalne traume povezane sa zlostavljanjem ili nasiljem
i) Suočavanje sa medicinskom bolešću
j) Upravljanje hroničnim fizičkim simptomima
Poremećaji mentalnog zdravlja koji se mogu poboljšati sa KBT uključuju:
1) Depresija
2) Anksiozni poremećaji
3) Fobije
4) PTSP
5) Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP)
6) Seksualni poremećaji
7) Bipolarni poremećaji
8) Shizofrenija
9) Poremećaji spavanja
10) Poremećaji u ishrani
U nekim slučajevima, KBT je najefikasniji kada se kombinuje sa drugim tretmanima, poput antidepresiva ili drugih lekova.
Čime se bave klinički psiholozi?
Psihologija kao nauka оmogućava nam da bolje razumemo osećanja, misli i ponašanja kako drugih ljudi, tako i nas samih. Postoje brojne oblasti proučavanja psihičkog života, a jedna od njih je klinička psihogija. Ne samo kod laika, često je prisutno pitanje o razlikama ili eventualnim sličnostima između delatnosti psihijatra i kliničkog psihologa. Jedna od razlika tiče se osnovnog obrazovanja (Medicinski fakultet, odnosno Filozofski fakultet). Ali, zapravo, i jedni i drugi se bave prevencijom, zaštitom i pružanjem psihološke pomoći osobama kojima je to potrebno. U zavisnosti od iskustva, prethodne edukacije, posebno kada se radi o psihoterapiji, pristupi mogu biti raznoliki.
Psihiloško savetovanje i psihoterapija
Katkad ne samo kod drugih, već i kod nas samih, prepoznajemo stanja napetosti, neraspoloženja, doživljaja bezvrednosti, nemoći, zbunjenosti, neodlučnosti u traženju izlaza pri suočavanju sa konfliktnom situacijom. Savetodavni psihološki rad i psihoterapija mogu biti korak ka nalaženju rešenja. Psihodinamski terapijski pristup odlikuje traganje za uzrokom teškoća, uzimanjem u obzir individualnost i jedinstvenost svake osobe/deteta, porodice, koji se međusobno razlikuju u raznovrsnim životnim iskustvima. Izbegava se direktno sugerisanje, izriču mišljenja ili daje savet, a terapeut nastoji da psihološki tumači i razume doživljaje osobe/partnera/roditelja koji imaju teškoće, uključujući i njihovo aktivno učestvovanje u tom procesu. Treba napomenuti da se katkad to kosi sa očekivanjem ljudi od psihoterapije. Psihološko savetovanje predstavlja metod u kome se uz pomoć psihologa traga za efektivnim rešenjem nekog problema.
Za razliku od psihoterapije, ono je najčešće usmereno na neki konkretan problem u određenoj životnoj oblasti manjih razmera, zbog čega traje znatno kraće. (npr. posao, nerešeni konflikti, nesnalaženje u roditeljskoj ulozi)
Postoje sledeći psihološki vidovi pomoći koje pruža Neuropsihijatrijska ordinacija Živkovic:
• Psihodinamska individualna psihoterapija sa odraslima
• Psihodinamska individualna psihoterapija sa adolescentima
• Psihodinamska porodična i partnerska psihoterapija
• Predbračno savetovanje
• Psihološka pomoć parovima u procesu vantelesne oplodnje
• Savetodavni rad sa roditeljima čija deca ispoljavaju neke teškoće tokom odrastanja.
• Psihološka podrška u periodu pandemije virusa Corona.
Šta je neuropsihologija?
Neuropsihologija je oblast psihologije i interdisciplinarno područje psihologije i neurologije koje se bavi posledicama bolesti mozga na intelektualno funkcionisanje i ponašanje, odnosno otkrivanjem poremećaja kognitivnog funkcionisanja uz pomoć standardizovanih testova koji pokrivaju veći broj neuropsiholoških funkcija. Za razliku od mnogih savremenih metoda je neinvazivna i jedina metoda koja može dati uvid u konkretne funkcije mozga. Drugim sredstvima je nemoguće dobiti deskripciju kognitivne aktivnosti kao i prognostičke informacije u ovom pogledu
Ko se bavi neuropsihologijom?
Neuropsihologijom se bavi diplomirani/master psiholog sa ekspertizom iz neuropsihologije
Šta neuropsihološko testiranje ima za cilj?
• Utvrđivanje postojanja eventualnog neuropsihološkog poremećaja
• Opažanje patognomoničnih znakova
• Određivanje odstupanja od normalnog raspona skorova na primenjenim testovima sa kojim će se u nastavku praćenja bolesti kasnije vršiti poređenje (prati se spontani oporavak, pogoršanje, ishod terapije itd)
• Praćenje evolucije poremećaja, praćenje efekata raznih postupaka lečenja – medikamentnog, operativnog, psihoterapijskog tretmana i neuropsihološke rehabilitacije.
Ono je prvi korak u kreiranju odgovarajućeg kognitivnog neurorehabilitacionog programa. Neuropsihološkoj evaluaciji prethodi ispitivanje MENTALNIH FUNKCIJA.
Osnovni ciljevi ispitivanja mentalnog statusa su:
• Rano otkrivanje poremećaja ponašanja
• Orijentaciono ispitivanje i postavljanje osnova za neuropsihološko testiranje
• Prikupljanje podataka za sindromsku dijagnozu (npr.demencije) i etiološku dijagnozu (npr. Alchajmeroave bolesti)
Neuropsihološko testiranje traje uglavnom 60-120 minuta i obuhvata ispitivanje svih kognitivnih funkcija, uključujući govor, pažnju, pamćenje, gnozije i praksije i egzekutivne funkcije.
LIAISON PSIHIJATRIJA
HRONIČNA SOMATSKA BOLEST:
Hronični onkološki, nefrološki, hematološki, reumatološki pacijenti
Post infarktna i postapoplektična stanja
Hipertireodizam, Bronhijalna astma
Pacijenti sa trajnim telesnim hendikepom
Hronična somatska bolest i trajni telesni hendikep uzrokom, evolucijom i organskim posledicama dovode do prestrukturisanja unutrašnjeg sveta pacijenta. Produženo stanje telesne ugroženosti praćeno kontinuiranim stresom narušava psihološku ravnotežu, ugrožava osnovne izvore gratifikacije i aktuelizuje potisnute konflikte.Pacijent je stalno primoran da povija duh, pravi kompromise, ruši se njegova predstava o moć, postaje nesiguran, životno nekompetentan. Svakodnevica praćena osujećenjim koje shodno svojim specifičnostima bolest neminovno donosi donosi, sužava egzistencijalni model življenja.
Pacijenti psihološku pomoć traže vrlo retko, prosto iz razloga jer prevladava stereotipno mišljenje da je somatska bolest sama sebi dovoljna za brigu. Da se treba primarno koncentrisati na laboratorijske nalaze, imidžing dijagnostičke informacije, terapiju lekovima, kliničke kontrolne preglede, alternativno lečenje…Iako duboko u sebi osećaju da se posle bolesti njihov unutrašnji svet promenio, pacijenti gubitak kvaliteta života uglavnom pripisuju telesnoj bolesti. Prihvataju aktuelnu situaciju kao nešto što se mora, bez znanja i posledične motivacije da nešto urade i promene. Pacijent koji nije u mogućnosti da se izbori sa problemom svoje adaptacije na bolest, uči da njegove reakcije ne utiču na aktuelnu životnu sitauaciju. Nastavlja da živi po modelu naučene bespomoćnosti.
Zbir navedenih pojedinačnih ciljeva generiše bazični princip psihoterapijskog tretmana hroničnih somatskih bolesnika koji se sastoji u:
– Zaštiti emocionalnih, kognitivnih i socijalnih relacija
– Prilagođavanju kvaliteta života objektivnim telesnim ograničenjima
– Prevenciji maladaptacionog ponašanja
Psihoterapijski sadržaj prati bolesti i prilagođava se specifičnostima njene evolucije.
NEUROLINGVISTIČNA PSIHOTERAPIJSKA METODA (NLPt)
NLPt je terapija „onoga što je moguće“ u kojoj se pacijentu pomaže, da na najbolji način iskoristi ono što ima, „pomeri granice, i promeni svoj model sveta. Ako je stvorio problem, pacijent istovremeno ima i potencijal da ga reši, a uloga terapeuta je da ga u tome podrži i stvori rešenju korelativan ambijent. Vođenjem i podrškom moguće je reprogramirati mozak i postići veću kontrolu nad umom koji treba da služi, a ne da vlada. Veština terapeuta se sastoji u sposobnosti da omogući pacijentu otkrivanje unutrašnjh strukturalnih procesa koji su generisali postojeći problem čime se stvaraju uslovi za restrukturisanje
Terapijski pristup je fokusiran na sadašnjost sa tendencijom da se apsolutnim prisustvom u njoj stvaraju uslovi za buduće akcije. Terapeut bazira svoj rad na posvećenosti sadašnjosti, centrira pacijenta i respektabilnom radoznalošću ga poziva da prevaziđe privrženost svom samostvorenom selfu. Zajedno se posvećuju problemu u svetlu kako ga pacijent doživljava i oseća, a ne kako ga drugi vide. Oni eksploatišu globalnu pacijentovu priču, njegovu snagu i potencijale, specifičnost i ekskluzivnost problema.
U procesu NLPt pacijent je pod izazovom od početka do kraja terapije. Svaka sesija, kao i celokupna terapija je determinisana fokusom i posledičnim ekološkim ishodom postavljenim od samog pacijenta. Pošto se ishodi mogu pomeriti u toku terapijskog procesa ništa se ne može predvideti do samog početka sesija. Terapeut deluje kao istraživač, nemajući predstavu kojim će tokom seansa da krene, ali sa tog nepoznatog putovanja osnovno je da pacijent pri izlasku iz seanse uvek nosi više IZBORA nego što ih je u nju uneo
Mera efikasnosti primenjene NLPt se zasniva pre svega na pacijentovoj proceni o njenoj validnosti. Objektivna klinička procena je ovde u drugom planu, jer pacijent je taj koji je percipirao problem i procenio potrebu za terapeutskim pristupom.
Ovakav pristup se razlikuje od klasičnog kliničkog prikaza koji je baziran na kriterijumima koji determinišu određenu bolest. Na ovaj način se opservira svako subjektivno stanje pacijenta, koje se odnosi na njegov život a koje traži promenu i boljitak. U tom kontekstu ni termin „izlečenje“ nije deo NLP priče jer se prisutni simptomi bazično ne sagledavaju kao „bolest i izlečenje“
NLPt se može raditi individualno ili grupno. Setting obuhvata psihoterapijski ugovor, profesionlnu diskreciju, a fokus je okrenut postizanju cilja. Integrativni pristup nas uvodu u kratak i dinamičan terapijski postupak, ali ne po cenu krutih pravila protokola.
Vreme terapijske seanse nije fiksirano, ali je prilagođeno pacijentovoj situaciji, potrebnim intervencijima i željenom ishodu. Tok seanse treba da se fleksibilno struktuira i zasniva na individualnim potrebama pacijenata.
Šta je u stvari onlajn terapija?
U poslednje vreme svedoci smo sve većeg razvoja komunikacija zahvaljujući tehnološkim dostignućima u oblasti IT sektora.
Ordinacija Živković je pored standardne uživo terapije odlučila da ponudi svoje usluge i putem onlajn kontakata. To znači da naši klijenti mogu ostvariti komunikaciju sa nama a da nužno ne moraju da posete ordinaciju.
Komunikacija se obavlja u onlajn prostoru preko već poznatih kanala, dovoljno je da poseduju računar, laptop ili telefon. Dakle, moguće je stupiti u kontakt sa stručnjakom i preko Viber-a, Skype-a, Zoom-a, u realnom vremenu, ili odloženo putem e-mail-a i tekstualnih poruka.
Šta su u stvari prednosti onlajn terapije?
Živite u udaljenom mestu, drugom gradu ili zemlji, nije tako jednostavno da dodjete do nas? Zahvaljujući tehnologijama možete biti u kontaktu sa nama iako ste kilometrima daleko..Dakle, onlajn terapija je pristupačnija.
Druga prednost je pogodnost, bilo gde da se nalazite moguće je napraviti kontakt sa terapeutom. Dovoljno je samo da imate stabilan internet na telefonu ili kompjuteru i eto terapijske seanse.
Treći važan momenat je da, ono čega se mnogi plaše, a to je, da se u ordinaciji slučajno sretnu sa nekom drugom poznatom osobom i na taj način sebe izlože nekim pitanjima i komentarima. Onlajn terapijom zadržavate svoju privatnost. Drugim rečima, možete organizovati seansu u prostoru kojem Vi želite i na način kada ste potpuno sami sa svojim terapeutom.
Po nekim istraživanjima, ovaj način terapije može biti podjednako efikasan kao i terapija uživo. Jedna studija je pokazala da kombinacija kliničke prakse i kognitivno bihejvioralne terapije može biti jako efekasna u lečenju depresije, anksioznosti i stanja koja se povezuju sa emocionalnim distresom.
Dovoljno razloga da Vas pozovemo da koristite ove mogućnosti komunikacije sa nama!
Godinama Uspešno Lečimo
Upoznajte Naš Tim
KO SMO MI
Mi verujemo da saradnja lekara sa subspecijalističkim znanjem, obukom i iskustvom može najbolje ostvariti našu misiju.
MISIJA
POSTOJI REŠENJE!
Da ublažimo patnju i vratimo zdravlje onima kojima služimo, stručno, brzo, sigurno, ugodno i bezbedno, a u skladu sa najvišim moralnim i etičkim principima.
Da pruzimo najkvalitetniji mogući tretman pacijentu kroz primenu dobre lekarske prakse za lečenje neuroloskih i psihijatrijskih bolesti, a u skladu sa savremenim naučnim saznanjima kao i da pružimo saosećajni medicinski tretman uz poštovanje pacijentovih vrednosti.
Da osposobimo naše pacijente, njihovu familiju i društvo, da razumeju zdravstvene komplikacije koje prate neuroloske I psihijatrijske bolesti.
VIZIJA
Svima dostupna zdravstvena ustanova koja pomaže zdravima da ostanu zdravi, bolesnima da se oporave.
Neuropsihijatrijska ordinacija Živkovic će biti izuzettna zbog visoko profesionalnog odnosa osoblja prema pacijentima i porodicama, gde će zdravstvena nega biti personalizovana i prilagodjena pacijentovim medicinskim, emocionalnim, socijalnim i duhovnim potrebama.
Želite Da Zakažete Pregled?
– Zakazivanje se vrši isključivo putem maila neuropsihijatrijazivkovic@gmail.com i telefona 063 194 24 99 ; 063 7759 760 (posle 9h)
– Subotom i nedeljom, u slučaju hitnih pregleda broj telefona je 063 7759 760
– Svi pacijent mogu zakazati pregled od 9 do 20h svakoga dana. Molimo Vas pozovite za vise informacija
– Kada pozovete da zakažete molimo Vas da kažete razlog svoje posete i doktora koga želite da Vas pregleda. Ovo je važno zbog rasporeda pregleda i pravilne preraspodele vremena za svaku posetu
– Ukoliko želite da poništite zakazanu posetu molimo Vas učinite to 24 sata pre pregleda, da bi neko drugi bio pregledan
– Svaki novi pacijent će biti zamoljen da da podatke koji će se čuvati u registru pacjenata
– Molimo Vas ponesite svu prethodnu dokumentaciju sa vama
Radno Vreme
BLOG
Roditeljski strahovi
Emocionalna trauma kao posledica krize
Svaka krizna situacija skoro uvek izaziva manju ili veću emocionalnu traumu. A trauma je kao voda, lako pronađe svoj put, pa je zato neophodna blagovremena intervencija kako bi se njen tok zaustavio ili bar ublažio.
Ludilo savremenog čoveka
Ludilo predstavlja jednaku pretnju ljudskoj ličnosti kao i smrt. To i jeste neka vrsta smrti jer se sopstvo koje smatramo normalnim gubi u psihotičnom stanju. Priča o čoveku je i priča o ludilu.
Empatija i otuđenost
Empatija nije urođena, biološka osobina ličnosti, ona se uči u socijalnom okruženju, nekada po modelu, nekada ličnom procenom šta nekome izaziva osećaj prijatnosti i sigurnosti.
